Odlučili ste se za kupovinu akustičnog klavira / pijanina i šta sad? Koga treba zvati, a koga posetiti? Kako proceniti da je odabrani klavir dobar i da je baš pravi za Vas?

Kupovina akustičnog klavira je složeni proces jer od Vas zahteva informisanost i prethodnu pripremu. Poželjno je i da imate neku „dodirnu tačku“ sa muzikom, ali i sposobnost da prepoznate kvalitet tona i zvuka koji Vam klavir nudi. Kupovina može proći potpuno lako ukoliko angažujete profesionalce ( klavirštimere i profesore klavira ) koji će svojim savetima sprečiti eventualne greške i pogrešan izbor. Ali šta raditi ako u kupovinu krenete sami? Ovim tekstom želim da vam bar malo u tome pomognem.

Osnovno pitanje koje se nameće od samog početka je: Koji akustični klavir da kupim, a da on za izdvojenu sumu novca u potpunosti zadovolji moja/naša očekivanja? ( u prethodnom članku „Akustični ili električni“ sam predložio da isključite električni klavir kao opciju, posebno ako je instrument namenjen početnicima ).

Pa, hajde da polako krenemo sa odgovorima na zadato pitanje.

„Kineski“ klaviri

Proizvodnja klavira se kao i proizvodnja mnogih drugih proizvoda premestila u Kinu. Uobičajena pojava je da stručnjak koji je radio za renomiranu i brendiranu firmu bude angažovan u Kini kako bi svoja iskustva i znanja preneo na novokreirani proizvod. Često ti isti stručnjaci pokreću svoj samostalni posao, a još češći slučaj je da renomirane firme sele svoju proizvodnju gde su uslovi privređivanja bolji a radna snaga jeftinija.

Opšti industrijski trend poslednjih godina je da proizvođači formiraju proizvod za svaki profil potrošača i svaku platežnu kategoriju. „Kineski“ novi klaviri su najjeftiniji i najmanje kvalitetni. Zvučna daska, koja je srce klavira, se u toku proizvodnje suši veštačkim ( ubrzanim ) putem što je čini manje izdržljivom i postojanom u formiranju kvalitetnog i lepog tona. Tačnije rečeno, proizvedeni ton je bez prave lepote, tup, previše matiran, „gluv“ ili previše ječav. „Kineski“ klaviri sadrže puno plastičnih i manje kvalitetnih delova što ih čini manje otpornim na ozbiljnije i dugotrajnije vežbanje ( česti kvarovi ).

Takvi klaviri ne mogu dugo trajati, veoma brzo gube svoja početna svojstva i ukoliko se na njima ozbiljno i svakodnevno vežba, neće više ličiti na sebe nakon 5 – 8 godina ( a u nekim slučajevima i ranije ). Njihova prosečna cena je oko 2.000 evra ( misli se na cenu novih pijanina ) i na našem tržištu su aktuelne od nešto manje poznatih marki tipa: „Taylor“, „Brodmann“ i „Wendl&Lung“ odnosno „Feurich“, pa do dosta poznatijih kao što su „Yamaha“ i „Kawai“ na primer. Ovi brendovi su prosto našli „meru“ za slabo platežni sloj tržišta. Savetujem Vam da ovakve klavire ne kupujete bez obzira ne jeftinu cenu u odnosu na druge kategorije.

„Hibridni“ klaviri

Termin „hibridni“ je postao uobičajen za sve one proizvode koji sadrže kombinaciju više tehnologija, a u ovom slučaju je reč o dva ili više brendiranih i renomiranih proizvođača i o prisustvu pojedinih delova koji su originalni i visokokvalitetni. Tu se pre svega misli na zvučnu dasku, ali i na prenosni mehanizam, dirke i drugo. Podrazumeva se da je ostatak delova instrumenta slabog kvaliteta, slične obrade i kakvoće kao u prethodno opisanom „kineskom“ klaviru. Obzirom da su pojedini delovi unapređeni u kvalitetu, cena je nešto skuplja i kreće se u rasponu od 3.000 – 5.000 evra, u zavisnosti koji su umetnuti delovi originalni. U ovoj kategoriji svi značajniji brendovi imaju svoje ponude i one su svakako bolje rešenje za kupovinu nego prethodno opisana prva varijanta. Nažalost, cene su već dosta visoke za mogućnosti jedne naše prosečne porodice. U slučaju da neko ima mogućnosti, pomenuto ulaganje je ipak previsoko za ono što se konačno dobije.

„Brend“ klaviri

Ovde je situacija najjasnija. Ovi klaviri su u potpunosti originalni, sastavljeni od najkvalitetnijih delova i materijala, „skrojeni“ tako da Vaše zadovoljstvo bude potpuno. Sve vodeće kuće ovde imaju svoj „proizvod“ među kojima su najslavnije brendovi „Fazioli“, „Stenvej“, „Besendorfer“, „Kawai“, „Yamaha“ i drugi. Međutim, kao što nas je život navikao, takvo zadovoljstvo jako košta i dostupno je samo malom krugu ljudi. Onom krugu ljudi kojem možda ovaj članak nije ni potreban.

Polovni klaviri

Iz ove grupe instrumenata, pretežno proizvedenih pre i oko 1990 kod nas su najzastupljeniji klaviri ( pijanina ) koje možemo podeliti u dve podgrupe: srednjekvalitetni i niskokvalitetni. Treću podgrupu bih rezervisao za „kineske“ polovne. Vreme je dokazalo da su se najbolje pokazali „Petrof“-i i „Ferster“-i ( isto tako u u ovu grupu boljih klavira spada i „Sholze“ ). Svojevremno su građeni od kvalitetnih materijala, drvo je pažljivo obrađivano i sušeno prirodnim putem. Nije ni čudo da su baš takvi klaviri „pregurali“ čitav niz generacija, svakodnevni rad i konstantno raubovanje. Jedan takav i ja dan danas imam kod svoje kuće, i dobro me služi.

„Petrof“ je proizvodio razne serije, čak i pod drugim imenom ( „Wienbach“ na primer – „Petrof“ za zapadno tržište ). Njegova cena se kreće od 1.000 do 1.500 evra i ako se pronađe dobar primerak ne treba oklevati sa kupovinom jer je on i njemu slični najbolja opcija. Bitan nedostatak ovakvih klavira ( „Petrof“ i „Ferster“ ) je što su bili proizvođeni u velikim serijama i često zna da zaluta instrument sa nedovoljno izraženom tonskom bojom, koloritom i tembrom. Takvim klavirima zvuk zna da bude tup i bezličan, te ih svakako treba izbegavati.

Kad budete procenjivali polovni pianino, pogledajte da li su istrošeni filcevi na čekićima. Istrošeni filcevi sa brazdicama nastalim od žica su siguran znak da je instrument dosta korišćen. Obavezno pogledajte u kakvom je stanju zvučna daska, posebno ako vlasnici instrument drže u stanovima sa centralnim grejanjem. Oštećena ili napukla zvučna daska će biti dovoljan razlog da odustanete od kupovine. Zvučna daska je srce klavira i instrumentu oblikuje boju tona, zahteva određeni postotak vlažnosti u prostoriji kako se ne bi sušila i gubila početna svojstva.

Niskokvalitetni klaviri – pijanina kao što su Belarus, Čajka i drugi su na istom nivou kao i kineski novi, samo što su kod ovih instrumenata cene neuporedivo niže – od 400 do 700 evra. Treba spomenuti još i stare bečke koncertne i polukoncertne klavire sa pretežno bečkom mehanikom. Njih je puno na našim prostorima i mnogi vlasnici pokušavaju da ih prodaju, ali nažalost, mnogi ne vrede i u muzičkom smislu nisu upotrebljivi pa tako ni poželjni za kupovinu. Samo retki od njih imaju vrednost posebnih starina.

„Kineske“ polovne ne kupujte i ne razmatrajte kao opciju dostojnu Vašeg vremena, Vaše ljubavi prema muzici i Vašeg novca …

Zaključak

Pretpostavljam da Vam je jasno da „potragu“ prvenstveno usmerite ka polovnim „Petrofima“, „Fersterima“, i ako imate sreće da pronađete, nekim engleskim ili nemačkim polovnim klavirima ( mogu se naći, mada dosta retko, i dosta bolji klaviri od „Petrofa“ i „Ferstera“ ). Ukoliko nemate tih finansijski mogućnosti, usmerite se ka jeftinijim. Duže će Vas služiti nego novi, a skuplji kineski …

Kupovinom klavira još nemate prava na predah, bar dotle dok se ne informišete kako da Vaš novokupljeni instrument održite što duže kvalitetnim i funkcionalnim. Preporučujem odličan i detaljan članak o ovoj problematici, autor je uvaženi klavirštimer Bojan Babić.