‘Pleyel’ je bio Šopenov omiljeni klavir. Jednom prilikom je rekao: „kada se osetim dovoljno nadahnutim i dovoljno snažnim da pronađem svoju melodiju, meni treba ‘Pleyel’ klavir.“ Ignaz Pleyel ( Ignjac Plejel, primedba autora ), učenik i prijatelj Jozefa Haydna, počeo je da proizvodi klavire 1807. godine. U njegove pronalaske ubraja se prvi pijanino u Francuskoj ( klavir sa uspravljenim mehanizmom i zvučnom daskom ), „neprekidan“ ton i metalni okvir. Nakon Šopena, klavir ‘Pleyel’ su obožavali i Stravinski, Debisi, Sen-Sans, Ravel, List i Grig. Pogledajte video u kome pijanistkinja Janina Fialkovska predstavlja ‘Pleyel’ klavir iz 1848. godine:

Zatvaranje radionice?

Posle više od 200 godina proizvodnje 250.000 klavira najvišeg kvaliteta u duhu francuske tradicije, ‘Pleyel’ će zatvoriti vrata svoje jedine preostale fabrike. ‘Pleyel’-ovo insistiranje na ručnoj proizvodnji, proizvodu „po meri“ umetnosti umesto masovne proizvodnje, nije uspelo da zadrži svoje tržište pod naletom dosta jeftinije ponude svojih konkurenata. Gospodin Bernar Rok ( Bernard Roques, prim. autora ), PR kompanije, je objavio skoro zatvaranje radionice u Sen-Denizu, navodeći da „se radi sa periodičnim gubicima i veoma slabim nivoom aktivnosti“.

Radionica, stacionirana u predgrađu Pariza, je počela sa radom davne 1865. godine. Polazeći od izjave zamenika šefa fabrike Fabrisa Pjerea, već tada je kompanija proizvodila takav klavir koji se mogao porediti sa onim što je „Ferari“ bio u svetu automobila. Svaki ‘Pleyel’ klavir je bio brižljivo sastavljan od više od 5.000 delova i zahtevao je više od 1.500 sati ručnog rada da bi bio napravljen. Gospodin Fabris se požalio na propast firme i čežnjivo se prisećao godina kada su ‘Pleyel’ klaviri bili otpremani na privatne jahte u Arapskim Emiratima i drugim dalekim krajevima kao što je Australija na primer. Naveo je da su se pijanisti širom sveta „uhvatili na mamac“ jeftinih klavira od strane proizvođača iz Kine i Južne Koreje, radije nego da sebi priušte klavire ručne izrade mnogo veće vrednosti i neograničenog trajanja. Kao rezultat svega toga, prošle godine je prodato svega dvadeset ‘Pleyel’ klavira.

Reakcije iz muzičkog sveta

Pijanisti širom sveta su primetili da azijski proizvođači napreduju u kvalitetu izrade uprkos bagatelnim cenama svojih klavira. Uviđajući sve to, rukovodilac pariskog Konzervatorijuma, Fransoa Levekin, je preneražena razvojem situacije. „Prosto je neverovatno da se jedna takva kuća ne može podržati i sačuvati, posebno iz razloga što je kuća ‘Pleyel’ nezamenjivi deo istorije razvoja klavira i deo francuskog kulturnog nasleđa“, rekla je Fransoa. Nakon reakcije javnsoti i medija, u, reklo bi se „stravičnom“ obrtu, poslovna kuća ‘Pleyel’ je, za sada, izbegla zatvranje prihvativši ponudu od Vlade Francuske jedan deo od paketa od 380 miliona evra, za sve firme u sličnim situacijama, kao deo pomoći kako bi osigurali svoje dalje postojanje.

Dalji koraci

Kompanija traži načine da prevaziđe poteškoće. Gospodin Rok se nada da će saradnja sa nekim od istaknutih muzičara ili preseljenje na neku manju lokaciju, moći da obezbedi malu proizvodnju od nekoliko visokokvalitetnih klavira godišnje. Rukovodilac konkurentske kuće, Colmann France Pianos, gospodin Oliver Koli, smatra da je kuća ‘Pleyel’ zakasnila u praćenju trendova i da joj nema nade. Kolijeva kompanija ( na tržištu je od 2004. godine ) je proširila proizvodnju u Kinu i time izbegla velike troškove proizvodnje koju podstiče veliko potraživanje troškova angažovanja evropskih radnika. Koli tvrdi da je prednost kineskog tržišta iskorišćen inteligentno i time je na na neki način sačuvana francuska tradicija dalje u životu. On ističe prednost novih tehnologija kao što je opremanje akustičnog klavira sa slušalicama i mogućnost da se isključi spoljni zvuk onog trenutka kad se povežu slušalice sa instrumentom. Ove novine su neminovne kako bi se i dalje uspešno poslovalo na svetskim tržištima.

Ostaje da se vidi da li će ostale vredne i prepoznatljive kompanije, čuveni proizvođači klavira, nastaviti da slede sopstvene tradicije ili će na osnovu iskustva ‘Pleyel’ kuće morati da se menjaju i prate nova tržišna kretanja.

autor: Patrick
izvor: pianostreet.com