Akustični ili električni?
Pre nego što počnu prvi časovi klavira pred roditelje i ljubitelje muzike se nameće očekivano pitanje: Gde da kupim klavir, koju marku i po kojoj ceni? Da li da kupim akustični ili električni, da li da kupim nov ili polovan?
Uvod
Želja za zaradom i prestižom proizvođača električnih klavira nije sporna ali je pitanje da li novi modeli zaista mogu da zamene akustični instrument ( tu se pre svega misli na instrument na kome se zvuk proizvodi okidanjem žice mehaničkim putem – putem prenosnog mehanizma ) i da li oni koji žele da nauče da sviraju mogu ovladati veštinom interpretacije i oblikovanjem tona vežbajući na električnom klaviru.
„Senzibilne“ ili „dinamičke“ klavijature ( mogućnost da se svira različitom jačinom zvuka ), mogućnost višekanalnog snimanja i sopstvenog izvođenja, ugrađeni metronomi, razni instrumentariji i registri … mogućnost povezivanja sa internetom i direktnog postavljanja upravo snimljenog sadržaja na Youtube – sve su to pogodnosti koje se mogu dobiti kupovinom električnog klavira. Međutim, da li će nam sve te „đakonije“ pomoći da ovladamo interpretacijom, oblikovanjem tona i iznad svega poznavanjem instrumenta zvanog klavir?
Akustični klavir
Učenjem akustičnog instrumenta učenik se uči da slika zvukom koji ima svoju tonsku paletu, gustinu i dubinu, oštrinu ili mekoću. Zvuk koji se prožima u pravcima i perspektivama koje mi odredimo našim pristupom instrumentu. Vođenjem pijanističkog aparata, načinom na koji uzimamo ton, a prevashodno kako čujemo, odslušamo i proživimo delo, možemo da „poniremo“ u „more“ tonskih nijansi, pregiba, alikvota. Sve to čini da se iznedri „živ“ zvuk i otvori duša instrumenta.
Poslednjih godina ne mogu da nađem nijedan pozitivan primer đaka koji je vežbao na električnom klaviru i da je imao zadovoljavajuće beneficije od toga. Postavljeni zadaci na času po pravilu nisu mogli da se sprovode i kod kuće. Posebno je bila izražena problematika u segmentu rada na tonsko – artikulacionoj paleti, dubini tona (sonornosti), pedalizaciji i rada na alikvotnim nizovima te rada na stilskim odlikama. Dosta problema u praćenju nastave nam je pravio i različiti otpor dirki na električnom i akustičnom instrumentu. Električni klavir nema prenosni mehanizam ( u poslednje vreme ugrađuju „let it off“ funkciju, koja je zapravo pokušaj imitacije prenosnog mehanizma ) i otpor dirke je slab ili slabiji nego kod akustičnog klavira. Učenici nisu u situaciji da dovoljno dobro razviju anatomsku predispoziciju i čvrstinu prstiju. „Lomljivi“ prsti ne uzimaju „zdrav“ ton, pijanistički aparat se brzo umara. Počinju da zakazuju i ostali jako bitni elementi izvođaštva. Pijanistički aparat se ne vodi i ne postavlja kako bi trebalo jer uglavnom šta god radili sve zvuči manje – više isto. Postavlja se pitanje – ako je to tako što bi se zamarali razmišljanjem o vođenju aparata ako time ne utičemo na oblikovanje tona. Ako ne moramo da vodimo aparat i ako ne možemo da menjamo zvuk, onda ne moramo ni da stremimo boljoj koncentraciji, slušanju i razvijanju moždanih funkcija odgovornih za kompleksan način razmišljanja ( rasuđivanje, analiziranje, sintetizovanje, evaluacija informacija, donošenje zaključaka ). Nedostatak pravih izazova kod učenika može izazvati zasićenje, jer električni klavir se ne razlikuje puno od drugih igračaka koje Vaša deca već imaju „izgustirane“ i ostavljene po strani.
Električni klavir
Električni klavir ima unapred definisane vrednosti, zvučne semplove, nasnimljene i pohranjene u sopstvenoj bazi podataka. Samim tim zvuk koji se proizvede na njemu nikako ne može biti naš zvuk i naša kreacija već kombinacija već nasnimljenog! Zvuk na istoj dirci se ne može nijansirati, produbiti, artikulisati … Kod kuće, prilikom vežbanja na električnom klaviru, polaznici ne mogu da sprovode date instrukcije i zadatke jer električni klavir ne reaguje adekvatno na svaki dodir, nema izražene razlike kad se ton uzme ispruženijim prstima („jastučićima“), vrhom prsta, mekom šakom, vođenom rukom … što dovodi do konfuzije i konstantne frustracije kod polaznika, profesora a i roditelja. To je jedan od razloga što pojedini profesori odbijaju da drže časove učenicima koji vežbaju na električnim klavirima. Bez obzira koliko to zvuči apsurdno, treba ih razumeti.
Da li električni klavir ima uopšte neke prednosti? Ima. Ne mora se štimovati, ne moramo brinuti o vlažnosti vazduha, možemo vežbati do mile volje a da radom ne uznemiravamo ikoga ( rad sa slušalicama ). Prosečni modeli su skoro duplo jeftiniji od većine novih akustičnih pijanina, ali i od jednog broja odličnih polovnih pijanina. Međutim, neke prednosti brzo mogu postati mane. Kvarovi se teže otklanjaju i po pravilu su jako skupi. Zamena samo jedne dirke je min. 12 evra … Ne daj Bože da Vam dete prospe neku tečnost … verovatno bi ostali bez instrumenta u potpunosti …
Jednu veliku manu električnog klavira ostavljam za kraj. Onog trenutak kad ga kupite i kad postane polovan, njegova cena brzo i naglo pada, prati sudbinu svih ostalih digitalnih proizvoda, dok cena akustičnog instrumenta vremenom čak može i da poraste, a to je veoma bitna razlika.
Čuvajte se prodavaca i razmislite da li da vodite decu sa sobom u kupovinu! Opremljenije kuće imaju osoblje koje je vešto u nametanju svojeg mišljenja, a jedno od najvećih uporišta im je tvrdnja da vaše dete verovato neće svirati kao Pogorelić, tako da za njegov razvoj i nije neophodno da vežba na boljem, živom, akustičnom, a ujedno skupljem instrumentu.
Zaključak
Mislim da sam izneo dovoljno razloga da možda u početku tešku nedoumicu lako rešite u korist sebe i svoje dece. Ne kupujte sebi električni klavir ako ste početnici! Ne kupujte ga ni deci jer će brzo postati još jedna odbačena igračka a Vaša deca će biti uskraćena za prave muzičke samospoznaje i razvijanja niza kvaliteta u ličnosti.
U pravu ste potpuno, ali se to uglavnom odnosi na ucenike koji se ozbiljno pripremaju za sviranje klavira i koji od toga zele da zive. Za mene licno u srednjim godinama koji amaterski svira za drustvo, to nije toliko bitno. Kvalitetniji elektricni klaviri su veoma ozbiljni instrumenti i sasvim pogodni za kucno ali i ozbiljno sviranje raznih vidova popularne muzike. Uz sve one prednosti koje ste za njih naveli, dodao bih i to da niste u pravu sto se tice cena polovnih modela, jer danas najvise padaju cene upravo akusticnih klavira i tesko se prodaju. Cene preko oglasa za ozbiljne koncertne i polukoncertne klavire su prosto smesne u odnosu na cene novih, a brendiranih pijanina jos manje. Ako moja deca budu pokazala ozbiljan interes za sviranje klavira sigurno cu im kupiti akusticni klavir a ne elektricni, a do tada… Puno pozdrava !
Slobodane, zahvaljujem Vam na interesovanju i komentaru na koji želim da dam svoj kratki osvrt. Vidite, polazište je da se muzikom budi što više kvaliteta u ličnosti svakog učenika i kojima bi se dalje pospešila njihova uspešnost i perspektivnost u izabranom usmerenju koje ne mora po pravilu da bude pijanizam i muzika. Ukoliko imamo puno muzikom „probuđenih“ koji će znati da koriste svoj mentalni potencijal u raznim profesionalnim i društveno-socijalnim okruženjima, možemo računati na mnogo jakih i čvrstih „stubova“ koji će uzdizati i pokretati uspešno i prosperitetno društvo.
Što se tiče tržišnih kretanja polovnih koncertnih i polukoncertnih klavira, treba se obratiti pažnja o kojim markama i brendovima je reč. Isto tako je bitno da li je u pitanju bečka ili engleska mehanika, godina proizvodnje i serija. Dakle, nije isto kad govorimo o nekom starinskom koncertnom klaviru iz XIX veka, sa bečkom mehanikom i od proizvođača koji je bio jedan od nekih stotinak iz recimo tadašnje bečke regije … i koji se danas mogu kupiti za stotinak evra, a verovatno bi ih neko dao i besplatno samo da se na što lakši način njih oslobode. Nije se mislilo na takve instrumente u članku. Postoje velike razlike i među samim akustičnim instrumentima, a o tome ću pisati u jednom od narednih članaka.
Da ne zaboravim, najbolje od oba sveta poseduju tzv.tihi klaviri koji su u stvari akusticni klaviri koji poseduju i ugradjenu vrhunsku elektroniku i zvuk koju mozete aktivirati kad vam je potrebno, npr.nocu. Savrsena stvar.
Hvala vam na odgovoru, dopada mi se sto ste usmereni na licne kvalitete individue u sirem smislu i bilo bi lepo da vise ljudi razmislja slicno. Sa zadovoljstvom cu pratiti nove informacije na vasem sajtu a radujem se vasem clanku koji ce se baviti razlikama izmedju akusticnih instrumenata. Puno Pozdrava !